Број: 01-2/24

Датум: 02.02.2024 год.                                                                                                                        

Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију 

Трг Републике Српске 1.

Бања Лука   

Веза:  Примједбе на Студију утицаја на животну средину за пројекат изградње хидроелектране „Јањина Ј-1“, на ријеци Јањини, у општинама Чајниче и Ново Горажде, инсталисане снаге од 4,473 MW. Носилац израде Студије је ЈНУ „Институт за заштиту и екологију Републике Српске“

 Поштовани,  имамо  низ примједби на предложене мјере заштите и сам документ ''Студија утицаја на животну средину за хидроелектрану „Јањина Ј-1“ на ријеци Јањини, излазне снаге 4,473 mw у општинама Чајниче и Ново Горажде- нацрт – ''  и захтијевамо  измјену поменутог документа што повлачи  понављање  комплетне  процедуре.

Већина еколошких штета и поремећаја еко система  који ће се десити,  уколико дође до изградње  и  рада ХЕ Јањина Ј-1   дешава се на подручју општине Чајниче. Нама није циљ да набрајамо све штетности  и опасности али свима је јасно  да су  оне неизбјежне и оне су  једним дијелом коректно наведене у поменутом документу. Само да  напоменемо  неке :          

Изградњом хидроцентрале на ријеци Јањини доћи ће до трансформације дијела ријечног у језерски екосистем, али и до промјена у саставу и структури животних заједница воде на том подручју. Највеће и најзначајније промјене екосистема ријеке десиће се у саставу и структури насеља риба. Поред тога добијамо  плутајући нанос (пластична амбалажа, кесе, дрво) у акумулацији, као  нову  врсту  депоније.

Свеукупно можемо закључити да поремећаји у еко системима који ће се десити  у поступку изградње и експлоатације су неповратни и имају директна трајна штетна дејства на становништво, у овом случају највећим дијелом грађане општине Чајниче.

Да би смо уопште могли  разматрати  прихватање овог пројекта   у ''Студији утицаја на животну средину за хидроелектрану „Јањина Ј-1“ на ријеци Јањини, излазне снаге 4,473 mw у општинама Чајниче и Ново Горажде- нацрт'' која је била предмет јавног увида  морамо  имати исправљене погрешно наведене информације  и извршити допуне, како  би јавност  била објективно  упозната и имала могућност  да направи  утицај којим штити своје  интересе и животни простор.

У  ''Студији утицаја на животну средину за хидроелектрану „Јањина Ј-1“ на ријеци Јањини, излазне снаге 4,473 mw у општинама Чајниче и Ново Горажде- нацрт'' на 238 и 239 дат је потпуно нетачан извод, из Стратегије развоја општине Чајниче,  тенденциозно  и  са облицима кривичног дијела:

  ''Стратешким планом развоја општине Чајниче за период 2020 – 2027. године на основу природних могућности, односно водених токова чије се воде могу претворити у енергију, најчешће електричну, предвиђена је путем концесије изградња више мини хидроелектричних централа, и то три на ријеци Јањини и двије на ријеци Радојни.''

Насупрот  томе у  Стратегији развоја општине Чајниче за период 2020-2027, поред низа  мјера и циљева заштите животне средине и водених ресурса   стоји  дословно  следеће определење:

Страна 54. СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ЧАЈНИЧЕ 2020.-2027. ГОДИНА

''У погледу заштите вода, неопходно је програмима предивиђене мјере провести и досљедно примјенити, а водити сталну активност чишћења и спречавања загађења простора прихране изворишта и осталог земљишта, без обзира на намјену и употребу. У најскорије вријеме треба приступити изради програма заштите изворишта Браха. Рјечни токови представљају одређени хидропотенцијал од кога у опцији градње МХЕ, локална заједница нема  скоро никаве користи, напротив има  еколошке посљедице и  привредне штете.Ове штете се огледају, губљењу природног амбијента као туристичке понуде, поремећај површинских и подземних токова  негативно утиче на биодиверизтет и пољопривредну дјелатност. Умање природног протока смањује  моћ самопречишћавања воде  и заједници даје обавезу  увођења скупог процеса  пречишћавања отпадних вода.  ''

Следеће:  Анализа ихтиофауне  дата  на страни 84 и 85  није потпуна, ми имамо поуздана  сазнања  да  се  у Јањини се одвија   мријешћење  младице (Hucho hucho), то је веома битна врста поготово за нулто стање. Такође  је  изостављен ријечни рак (Astacus astacus) чије присуство  лако провјерљиво.

 Иако  је носилац израде  лијепо  у  наслову  Планови и техничка рјешења заштите животне средине  на страни 210 навео:

''За вријеме изградње

..-У поступку пројектовања система изградње хидроелектране неопходно постићи компромис између економског развоја подручја и трајног губитка природних ресурса, т.ј. изналажење трајног рјешења којим се елиминишу или довољно ублажавају негативни, а повећавају позитивни ефекти по животну средину.''

  Ми  би овде   веома себично додали  а повећају позитивни ефекти по животну средину и грађане, ако њих иселимо онда  нам је све непотребно.

Међутим,  документа у прилогу  која  би требала  да  укажу на могућност ублажавања негативних ефеката   јесу мањкава, застарила и правно неисправна. Захтијевамо да буду допуњена анексом   уговора и другим правним актима који ће нам свима  јасно  предочити да  постоји могућност да  изврши поменута надокнада  штете и посљедица према животној средини и  грађанима .

Наиме,  на страни 283 поменутог документа,  Уговор о концесији за изградњу мале хидроелектране ''Јањина Ј-1'' на ријеци Јањина.

члан 35 овог  Уговора , став 3. Накнада за право коришћења хидроенергетског потенцијала потенцијала ријеке утврђује се у висини од 3% од укупног прихода оствареног производњом електричне енергије.

Овај члан није у складу са  ZAKONОМ O KONCESIJAMA REPUBLIKE SRPSKE ("Službeni glasnik Republike Srpske", br. 59/2013, 16/2018, 70/2020 i 111/2021) односно његовим чланом  који предвиђа и ову накнаду .

Члан 30б

Концесиона накнада за коришћење  електроенергетских објеката износи :

а) за хидроелектране, вјетроелектране и соларне електрана 0.0055КМ по произведеном киловат-сату (kWh)  електричне енергије на званичном обрачунском мјесту примопредаје електричне енергије.

Наведена  накнада  је  реда  величине око 100 000,00 КМ годишње, да ли  носилац израде учествује у неком сакривању  ових средстава  или   није уочио недостатак у уговору. Ако искрено имамо  намјеру да,  по премисама одрживог развоја користимо природне ресурсе  за потребе људи  и притом  чинимо минималне штете околини, онда  морамо бити досљедни у сваком  сегменту  спорног документа, а овај је одлучујући.

Наиме  ако  не кријемо  тих 100 000,00 КМ и намјенски их распоредимо на смањење штете које чинимо са  изградњом  и експлоатацијом ХЕ и нашим несавјесним односом према животној средини, ми можемо побољшати  статус вода у нашим ријекама, можемо  свеукупно смањити степен  загађења  и побољшати слику о себи  и средини у којој живимо  и на конкретан начин да   надокнадимо изгубљено.

Конкретно питање концесионих   и водних накнада  је  веома важно  и мора  бити прецизно презентовано у  неким анексима уговора или новим уговорима због  објекта који се изводи  у двије општине.

Да будемо прецизни инсистирамо да стоји  расподјела  концесионих накнада  према општинама. Обзиром да  годинама  накнаду од (kWh)  произведене електричне енергије присвајају по принципу поплављеног земљишта и да  је систем искључио општине које чин слив ХЕ  из  накнада,  (иако трпе  деценијске штете и послиједице ) по истом принципу  очекујемо да комплетно припадајућа накнада по Члану 30б припадне општини Чајниче  јер је акумулација и највећа штета на  нашој територији.

Док припадајуће накнаде  од укупног прихода и посебне водне накнаде  можемо подијелити  на једнаке дијелове са општином  Ново Горажде.

Због крупних грешака и недостатака у ''Студији утицаја на животну средину за хидроелектрану „Јањина Ј-1“ на ријеци Јањини, излазне снаге 4,473 mw у општинама Чајниче и Ново Горажде- нацрт'' очекујемо  израду новог документа, поновљен поступак у коме би Удружење ЕКО ЦЕНТАР Чајниче,  у садејству са осталим  удружењима грађана,  захтијевало одржавање   посебне тематске сједнице Скупштине Општине Чајниче која би требала  да искаже  став о по овом питању и донесе   Одлуку о начину располагања средствима која се   добијају од  концесионих  накнада ХЕ Јањина 1,  ако  дође до њене реализације.

Наша намјера  је, да средства намијењена ријекама и грађанима,  не буду и  по други пут скривена,  да се  већина средстава  усмјери  побољшању квалитета воде  у ријеци Јањина кроз:  израду  пречистача  отпадних вода, елиминацију  дивљих депонија  смећа, повећање  обима и степен прикупљања чврстог комуналног отпада на читав слив ријеке Јањине  као и побољшање мониторинга односа  свих  према   животној средини.

Недопустиво је да  поменути документ  урађен  на више од 400 страна, (једностране штампе) нема  пар страница  на којим доказује  могућност компензације штета које чинимо животној средини и грађанима.  Односно да  предочи  социо економску и еколошку  анализу  утицаја пројекта  на животну средину и становништво. Нема оправдања у Правилницима и подзаконским актима, ако има озбиљних намјера да  се према животној средини односимо по постулатима одрживог  развоја.

 Наше  намјере су  искрене, добронамјерне и озбиљне, имамо широку подршку локалних удружења и шире заједнице  и спремни смо искористи све могућности  да  би   очували  ријеку Јањину. 

С поштовањем.-                                                                                          

П Р Е Д С Ј Е Д Н И К

                                                                                                                 Његош Тупеша